Malo o Petnici...

Petnica je selo udaljeno 5km od Valjeva. To je istraživačka stanica koja omogućava učenicima da saznaju nešto više o oblasti koja ih zanima. Godišnje se održava 4 seminara. Prvi je zimski, drugi je prolećni, treći je letnji i konačno, četvrti je jesenji. Svaki put se smanjuje broj polaznika. Ono što njih najviše zanima i osnovni kriterijum jeste zainteresovanost i motivacija učenika. Po tome ih biraju za kasnije seminare. Ove godine ima 17 programa (arheologija, antropologija, astronomija, biologija, biomedicina, nauka o društvu, elektronika, fizika, geologija/geografija, hemija, istorija, lingvistika, matematika, prirodne nauke, psihologija, računarstvo, tehničke nauke). Seminar otprilike traje nedelju dana +/- par dana što zavisi od njihovog rasporeda. Polaznici mogu biti učenici osnovnih i srednjih škola, studenti i profesori mogu biti predavači, a svi ostali mogu biti donatori.
Državi, naravno(!), teško pada finansiranje i još su planirali da ga potpuno ukinu, ali su ipak ostavili neku siću jer se narod pobunio! Inače, to je jedan od najjeftinijih seminara ovakvog tipa.

Primljena!!!

Eee. Ne znate koliko sam srećna!!! Bila sam danas do grada i srela druga u centru. Počnemo da pričamo i u jednom trenutku mi kaže: "E, primljena si."
Ja: "Šta?"
On: " Pa primljena si u Petnicu. Baš sam gledao spisak. I razmišljam se da li znaš, da li da ti javim. Pa reko', sigurno znaš. I eto."
Kako me je samo obradovao! Došlo mi je da ga smrskam zagrljajem. Lep poklon za Novu godinu. A rekli su da će da pošalju pismo na kućnu adresu do kraja decembra. Svakog dana sam kao manijak gledala sanduče da li ima nečega, i ništa. Bogami, malo sam se izbedačila. I danas saznam. Da mi nije bilo ušiju, pojeo bi me osmeh, tako sam išla kroz grad. Ulepšao mi je dan!

Čak Noris...

Čak Noris je video facu gazdarice Toma i Džerija.

Smaraju više fore o Čak Norisu, ali ovo sam morala da postavim... Smešno mi. :))

...

Smorila sam se. Ne izlazi mi se. U stvari, izlazi mi se negde da đuskam uz muziku uz koju može da se đuska, a ne uz klasičo sranje koje se pušta kod nas. "Lečim se" tako što sam prešla na elektroniku, ali ne na klasičan tehno i house. Slušam, kao što sam već pomenula, 8-bit music i indie electronic.


Ratatat - Wildcat

Ratatat - Seventeen Years

Crystal Castles - Vanished

Crystal Castles - Lovers Who Uncover

Punk-o-Matic...

Veooooma zanimljiva igrica za sve ljubitelje punk muzike. :)

Punk-o-Matic

Enjoy...

Sick...

What the fuck? (volim kada to kažu Britanci :) ) Foliranje, frajerisanje i tako dalje. :) Smešno mi. Malo pre sam videla i pročitala nešto i smeeešno mi je koliko je glupo i isfolerisano.

Pošto nema pesme Jim Morrison - Feast Of Friends na YouTube, stavljam još jednu koja mi se trenutno sluša:

Smokie - Needles And Pins

...

Hoću da pošaljem SMS, svrbe me prsti, ali ne mogu. Ponos mi ne da. I tako sada sedim k'o na iglama i ubeđujem sebe da me je baš briga. Mada, po malo jeste. :)

Daleko odavde...

Zašto nam stalno pod nos poturaju akcije koje će da pokrenu mlade da urade nešto korisno u svojoj opštini? Nešto što će da probudi svest mladima i da im da motivaciju da ostanu ovde i izgrade budućnost u rođenom gradu? Ima budućnosti, samo kakve? Te akcije dođu nešto kao uvlačenje politike u podsvest nama mladima. Kako da me motivišu kada nema perspektive? Koliko samo ljudi radi za džabe... Kao da hoće "od malena" da nas naviknu da je raditi za crkavicu normalno.
Jesam ja za razne akcije, da ne budem shvaćena pogrešno, ali ne da brinem o problemu pasa lutalica. Šta fali akcijama u okviru škole? Tu ima puno toga da se radi, organizuje, sređuje... Što da odmah idemo na "krupniji zalogaj"? Napredni smo? Đavola! Smrdi mi tu nešto...

Parafraziraću izjavu iz jednog filma: "Ako si jedini normalan čovek među ludacima, ko je onda tu normalan?"
Ludaci su uvek manjini... Kada kažem ovo, ne mislim lično na sebe.

Nažalost, napisah ovo inspirisana događajima iz neposredne okoline.






Mnogo mi je lepo da maštam uz ovu pesmu:
Lemongrass - Sunrise On Fujiyama