Semafori i čokolada i još mnogo čokolade...

Krenula sam na fakultet. Mmm, da. Još pre 3 meseca. I primetila sam jedan zanimljiv ritual koji obavljam svakog jutra. Do faksa imam da pređem 4 semafora i svoj kvalitet nadolazećeg dana merim po tome koliko mi se zelenih svetla odmah upalilo. I uglavnom je prognoza bila tačna. Ne znam da li sam dobro objasnila, nikako mi ne idu generalizacije. Sve je bre (iliti be) lakše na primeru. Npr. ako mi se upale 3 zelena svetla, a na jednom semaforu moram da čekam (ili ne moram, al' ipak je crveno) znači da će mi dan biti zadovoljavajuće dobar.
Danas se desilo nešto zanimljivo. Kupila sam nove čizme, inače, nikako ne volim da kupujem obuću i pantalone, al' ovo je bilo nužno zlo. Štikle se izuzimaju iz ovog "ne volim". A žensko sam ipak... Elem, kupila sam nove čizme koje imaju štiklicu i obzirom da su mi to druge cipele koje su više od 2cm đona, veoma mi je teško da brzo i, lepo na oko, hodam. A kasnila sam. I prolazio je voz. Jedno 5min sam morala da čekam da prođe. I na svim semaforima mi je bilo crveno. Tačnije, na jednom je bilo zeleno, ali to se i ne računa. Mislila sam da ću da ujedam kad sam stigla. A bila sam i neispavana. Međutim, meni je dan bio neverovatno lep. Mislim, kako i da ne bude lep kada vidiš njega, ali to je druga poduža priča koja ne može da se ispriča u 23:17 jer me čeka fizika na stolu. Da, dan je bio neverovatno lep. Sedeli smo u kafanici. Nas dvoje i drugarica. Učili, malo se dopisivali preko digitrona (ooo, daaaa, koliko god to čudno zvučalo. Haos digitron imam!), malo sedeli u čitaoni, malo prošetali do Slatke kuće i jeli divne praline koje polako počinju da izazivaju zavisnost (ama, ako ih ne odnesem na analizu na droge. Mora da im stavljaju nešto), malo više čekali bus (što bre nije duže kasnio!) i onda je usledila poruka od drugarice: "Sh, kolači te čekaju. :-) Mi smo večeras kući. E da, Mici je donela "Joga" knjigu. :-P". Ima li išta lepše? I bila sam na kolače, pa na večeru opet kod njih, malo na vino... I onda sa ćalcem u šetnju kroz grad (videla sam i Cvrcilija - opet poduža lepa priča koju ću da podelim sa vama nekada) pa na kafu i toplu čokoladu. I konačno kući, gde sada pišem ovaj post i samo tražim razlog da ne sednem da učim. Ahhh, volim ovaj studentski život... Inače, ne bih ja nikada napisala ovaj post, nego... :)
I, da, šta je pisac hteo da kaže. Semafori, ipak, ne igraju veliku ulogu u ostatku dana koliko god da ja verujem u to. A što se tiče čokolade... Pa pročitajte još jednom i sumirajte sve slatko što sam jela. Mnogo, je l' da? :)

Partibrejkersi - Ona kaže ljubav pokreće ovaj svet

Pesma koja mi je obeležila dan. I da, pokreće. Jer da je nema, ne bi bilo nikog od nas.