Music Love Smile

Semafori i čokolada i još mnogo čokolade...

2011-12-21T23:04:00.009+01:00

Krenula sam na fakultet. Mmm, da. Još pre 3 meseca. I primetila sam jedan zanimljiv ritual koji obavljam svakog jutra. Do faksa imam da pređem 4 semafora i svoj kvalitet nadolazećeg dana merim po tome koliko mi se zelenih svetla odmah upalilo. I uglavnom je prognoza bila tačna. Ne znam da li sam dobro objasnila, nikako mi ne idu generalizacije. Sve je bre (iliti be) lakše na primeru. Npr. ako mi se upale 3 zelena svetla, a na jednom semaforu moram da čekam (ili ne moram, al' ipak je crveno) znači da će mi dan biti zadovoljavajuće dobar.
Danas se desilo nešto zanimljivo. Kupila sam nove čizme, inače, nikako ne volim da kupujem obuću i pantalone, al' ovo je bilo nužno zlo. Štikle se izuzimaju iz ovog "ne volim". A žensko sam ipak... Elem, kupila sam nove čizme koje imaju štiklicu i obzirom da su mi to druge cipele koje su više od 2cm đona, veoma mi je teško da brzo i, lepo na oko, hodam. A kasnila sam. I prolazio je voz. Jedno 5min sam morala da čekam da prođe. I na svim semaforima mi je bilo crveno. Tačnije, na jednom je bilo zeleno, ali to se i ne računa. Mislila sam da ću da ujedam kad sam stigla. A bila sam i neispavana. Međutim, meni je dan bio neverovatno lep. Mislim, kako i da ne bude lep kada vidiš njega, ali to je druga poduža priča koja ne može da se ispriča u 23:17 jer me čeka fizika na stolu. Da, dan je bio neverovatno lep. Sedeli smo u kafanici. Nas dvoje i drugarica. Učili, malo se dopisivali preko digitrona (ooo, daaaa, koliko god to čudno zvučalo. Haos digitron imam!), malo sedeli u čitaoni, malo prošetali do Slatke kuće i jeli divne praline koje polako počinju da izazivaju zavisnost (ama, ako ih ne odnesem na analizu na droge. Mora da im stavljaju nešto), malo više čekali bus (što bre nije duže kasnio!) i onda je usledila poruka od drugarice: "Sh, kolači te čekaju. :-) Mi smo večeras kući. E da, Mici je donela "Joga" knjigu. :-P". Ima li išta lepše? I bila sam na kolače, pa na večeru opet kod njih, malo na vino... I onda sa ćalcem u šetnju kroz grad (videla sam i Cvrcilija - opet poduža lepa priča koju ću da podelim sa vama nekada) pa na kafu i toplu čokoladu. I konačno kući, gde sada pišem ovaj post i samo tražim razlog da ne sednem da učim. Ahhh, volim ovaj studentski život... Inače, ne bih ja nikada napisala ovaj post, nego... :)
I, da, šta je pisac hteo da kaže. Semafori, ipak, ne igraju veliku ulogu u ostatku dana koliko god da ja verujem u to. A što se tiče čokolade... Pa pročitajte još jednom i sumirajte sve slatko što sam jela. Mnogo, je l' da? :)

Partibrejkersi - Ona kaže ljubav pokreće ovaj svet

Pesma koja mi je obeležila dan. I da, pokreće. Jer da je nema, ne bi bilo nikog od nas.

2011-03-03T23:24:00.002+01:00

Ne mnogo kasno, ali ipak je četvrtak. Čitam ovaj blog posle dužeg vremena i smešno mi šta sam sve pisala. Baš mi je ovaj blog služio za kanalisanje negativne energije. Čitam postove od pre samo godinu dana i ne mogu da se načudim šta sam sve pisala. Ima pametnih stvari, ali i nekih misli koje mi tako smeeešno izgledaju sada. Haha, koja zrelost nakon samo godinu dana... Čo'eče...

S obzirom da nastavljam tradiciju, postujem pesmu koju trenutno slušam:

Katapult - Kada ti jednom loše krene

I veoma sam srećna u odnosu na prošlu godinu. Ne mogu da se požalim. Baš mi sve ide od ruke... Kontradiktorno u odnosu na pesmu, je l' da? Ne kažu ljudi za džabe da je sve u glavi. I jeste... Živa istina. Evo, ja sam primer. Samo malko preusmeriš misli i dobiješ totalno drugačiji, zanimljiviji i nov život. Haos! :) Laku noć... Do, nadam se, skorog viđenja...

Sreći nikad kraja...

2010-06-29T20:16:00.003+02:00

I baš je meni lepo i sva sam mnogo diiiivna i slušam mnogo super veselu muziku i baš me lepo briga za sve i socijalizujem se mnogo od Nove godine i sve tako nešto wonderful. Fali mi jedino da se zaljubim i da se prolepša vreme, ali i to će da se sredi ovog leta. :)
Sinoć sam izašla, izlazim svake večeri, ali sinoć je bilo baš posebno. Super sam se provela. I oni su se super proveli. Šta nam se sve desilo: jeli smo sladoled, započeli planove za odlazak na BeerFest, kupili 3 kesice Bejk rolsa (ukus pečurki, pice i šunke), pala je mačka s drveta, masirali se, kupili joj Koka kolu, videla nekoga koga nikada nisam videla u gradu (gde li se krio, s kim li se druži?), saznali da se mnogo može ugojiti od WoW-a i njemu je pala genijalna ideja na pamet koju mora prvo da patentira da bih smela da je spomenem ovde.
A juče je bio i nečiji rođendan. Napisala sam mu mail. U njemu je pisalo sve što mi je palo na pamet. I to je dobro. Mnogo je dobro za mene. Konačno mi "dolazi iz dupeta u glavu". :)
Bre, ceo dan sam presedela kod kuće i to mi ide na živac. Kuvala i jela. :D

Toni Janković - San ili java

Još samo malo...

2010-05-20T22:15:00.002+02:00

O, da. Ostalo je još 4 dana do mog rođendana i mnogo sam srećna. Mislim da se nikada nisam toliko radovala rođendanu, pogotovo svom. Uvek mi je bila naporna organizacija. Dok sam bila mlađa i nije bila neka velika organizacija, ali zato sada... Mnogo će dobro da bude, imam takav osećaj. Postajem punoletna. Lalala. :D Slaviću na jednom, kulturnom mestu, ne preferiram baš velike žurke. Kada kažem kulturno, ne mislim da su moji drugari slavili na "š" mestima, već na to da će biti malo drugačije. Ne u diskoteci, već u kafanici, eto, to je ta razlika. Malo društvance, ali probrano. Joj, jedva čekam. Počela sam polako da pripremam ljude. Od ponedeljka im govorim koliko je još dana ostalo do D-day. Počelo je odbrojavanje. :D Danas prolazi drugarica pored mene i kaže: "Je li, kome je to rođendan za 4 dana, a?" Okej, malo me i zezaju, al' na onaj simpatičan način. :) I baš je meni lepo uprkos ovom lošem vremenu koje me drži u podsvesnoj depresiji već više od pola godine (odužila se ova zima, mada je kao više nema). I što je najvažnije, I am back!!! I sada ću da pišem svašta. I ozbiljna sam ovog puta. Moram. Lepše se osećam ako ništa drugo, a šta pa drugo treba da postoji...

The Cat Empire - How To Explain

Sram me bilo...

2010-04-19T22:57:00.003+02:00

Sram me bilo zato što dugo nisam ništa pisala. Priznajem, neodgovorno, ali jednostavno nisam imala potrebu. Toliko toga mi se izdešavalo ovog marta i aprila (i tek će da se dešava) da jednostavno nisam ni stigla da sednem za komp i proverim poruke koje su mi stigle. Prebukirana sam, ne stižem ni da se vidim sa ljudima iz okoline, kamoli da pišem. Ovo sada zvuči kao pravdanje, znam, ali na ovaj način se više pravdam sebi, obavezujem se da sledeći put kada sednem za komp napišem nešto o putovanjima na kojima sam bila (ništa preterano, ali opet lepo, mnogo lepo). Samo da uhvatim malko vremena i tu sam ja opet.

Danilov doživljaj Beča - Proleće

Novi list...

2010-02-18T20:53:00.003+01:00

Bila kod lekara. Snimala glavu. Ceo život umišljam "ono najgore". Nema ništa. Mislim, nema ničeg lošeg. Ima mozga. Glava me boli zato što sam mnogo nervozna. Imam skoro 18 godina i glava me boli zato što se mnogo nerviram. E, to je nenormalnije od mojih tripova. Zato sam rešila da okrenem novi list. Od sada sve gledam "smirenim očima" i ne reagujem impulsivno već pravim taj "intelektualni korak". Mislim, potrudiću se. Stalno se nerviram i na kraju ispadne da je bilo za džabalesku. Mada, da li ikada vredi?

Januar, ružan januar...

2010-02-09T22:11:00.001+01:00

Ne znam baš koliko za mesec mogu da kažem da je ružan, ali jeste. I januar i februar i mart!
Već 2 godine me posle zimskog raspusta hvata depresija. Dođe mi tako iz čista mira, tresne u glavudžu i modrica ostaje do proleća. Meteoropata (kako li se već piše)...
Prošle godine sam pokušala da se izborim na par načina i sve sam uspela da upropastim. Izbrljala sam ono što je već bilo izbrljano. Bila sam obnovila kontakte koje nisam nikako trebala, osećaju se posledice, a što je lepo mene je sada baš briga. A sve to zbog mukice jer ne znam šta ću sa sobom. Da sam se zaokupirala nečim drugim ili da sam makar samo sedela i ništa ne radila, ali ne, Jelena je morala da se ubaci svuda, da se kreće, da radi nešto, da makar lupa gluposti u prazno. Al' barem sam mnogo naučila iz životne škole u tom periodu, a tu školu mnogo više cenim.
Zato sada uspevam da se malo lakše probijem do proleća i prvog sunčanog dana kada ću moći da nosim majicu.

3kg sreće...

2010-02-09T21:15:00.002+01:00

Budi se. Odlazi do toaleta. Vraća se u sobu. Leže na krevet i pokriva se jorganom preko glave. Treći je prošao pre mesec dana. I šta će sada? Kako da kaže roditeljima? Kako će da maturira? Kako će pred drugove? A svi njeni ambiciozni planovi?
On već zna i ne želi da se njoj bilo šta loše desi. Voli je i preživeće sve ovo zajedno sa njom. Kako god da se završi, on je tu. Zove je svakog dana i razgovaraju kako dalje. Sve se svodi na razgovor, a vreme prolazi.
Ona je odlučila, tačnije zajedno su odlučili. Reći će roditeljima, maturiraće i zaposliće se. Ljubav sve pobeđuje, zar ne?
Posle osam meseci nalazi se u bolnici. On je pored nje. Ona u rukama drži 3kg sreće. Izgledaju kao svaka srećna porodica, smeju se i vole pogledima. Misle da je ceo život tako idiličan.
A tek im je osamnaest...

Još malo o muzici...

2010-01-05T20:04:00.007+01:00

Proslava Nove je počela u 21h. Ja sam stigla pola sata kasnije, namerno, da ne pomislite kako uvek kasnim pa i za Novu, ali nisam baš htela među prvima da budem. Ulazim, neki đuskaju, većina pije, sluša se težak komercijalni tehno i tako, sve u svemu podnošljivo. U trenutku sam rešila da neću da kukam zbog muzike. Ima da se provedem i da đuskam k'o blesava. I jesam đuskala i bilo mi je lepo sa društvom i slušala sam kasnije turbo-dno-folk i uz puno muke se nisam žalila, čak sam samoinicijativno pustila jednu pop-dno-pesmu za bolju đusku.
I stvarno sam se potrudila, da bi oni rekli kako muzika ne valja. Pa otkada bre ja pričam da TA muzika ne valja! Otkad bre! Prvo, jedva se igra uz TO. Drugo, bre TE reči... Sve kao žive na mukicama jer ih draga/dragi ostavila/ostavio, frajeri/ribe, kao romantični su i te fore. Oni vređaju značenje reči romantika!

Zadatak: Naći makar prašinu od romantike u ovim rečima.

"Pridji mi, pridji, nisi vise klinka
neka svi gledaju, ma, bas te briga
ljubi me, paparaco neka slika
daj, opusti se, sve je samo igra"

Objašnjenje:

Pridji mi, pridji, nisi vise klinka - ložio se na nju dok je bila "mala"...bljak;
neka svi gledaju, ma, bas te briga - frajer sa kojeg ljudi ne skidaju oči, već je navikao;
ljubi me, paparaco neka slika - tačnije "ljubi me da bi paparaco Skandala slikao i ja izašao na naslovnoj stranici";
daj, opusti se, sve je samo igra - u prevodu "briga me je za tebe samo smo večeras zajedno".

Uz TO neki padaju u trans, liju suze, čak i šalju kao romantične poruke curama (SMS naravno, zaboravili su da pišu odavno)...
Kada sam legla posle dočeka, prvo što sam uradila jeste da sam stavila sluške i pustila svoj mp4 da "isperem" mozak i uši. Toliko...

Trenutno je ovo aktuelno kod mene:

Marina And The Diamonds - Obsessions

Uživajte...

Nova godina...

2010-01-03T00:48:00.002+01:00

Srećna Nova godina svima onima koji pišu i čitaju blogove, a i onima koji to ne rade. 2010. godina je prilika da nešto promene i uvedu novinu, da nam se pridruže u ovoj plemenitoj disciplini ( :P :) ). Želim nam puno lepih tekstova, smeha, dobre muzike i srećnih ljubavi. Pozdrav.

P.S: Malo kasnim sa čestitkama, ali nisam mogla ranije. :)

Malo o Petnici...

2009-12-30T21:17:00.004+01:00

Petnica je selo udaljeno 5km od Valjeva. To je istraživačka stanica koja omogućava učenicima da saznaju nešto više o oblasti koja ih zanima. Godišnje se održava 4 seminara. Prvi je zimski, drugi je prolećni, treći je letnji i konačno, četvrti je jesenji. Svaki put se smanjuje broj polaznika. Ono što njih najviše zanima i osnovni kriterijum jeste zainteresovanost i motivacija učenika. Po tome ih biraju za kasnije seminare. Ove godine ima 17 programa (arheologija, antropologija, astronomija, biologija, biomedicina, nauka o društvu, elektronika, fizika, geologija/geografija, hemija, istorija, lingvistika, matematika, prirodne nauke, psihologija, računarstvo, tehničke nauke). Seminar otprilike traje nedelju dana +/- par dana što zavisi od njihovog rasporeda. Polaznici mogu biti učenici osnovnih i srednjih škola, studenti i profesori mogu biti predavači, a svi ostali mogu biti donatori.
Državi, naravno(!), teško pada finansiranje i još su planirali da ga potpuno ukinu, ali su ipak ostavili neku siću jer se narod pobunio! Inače, to je jedan od najjeftinijih seminara ovakvog tipa.

Primljena!!!

2009-12-29T15:10:00.002+01:00

Eee. Ne znate koliko sam srećna!!! Bila sam danas do grada i srela druga u centru. Počnemo da pričamo i u jednom trenutku mi kaže: "E, primljena si."
Ja: "Šta?"
On: " Pa primljena si u Petnicu. Baš sam gledao spisak. I razmišljam se da li znaš, da li da ti javim. Pa reko', sigurno znaš. I eto."
Kako me je samo obradovao! Došlo mi je da ga smrskam zagrljajem. Lep poklon za Novu godinu. A rekli su da će da pošalju pismo na kućnu adresu do kraja decembra. Svakog dana sam kao manijak gledala sanduče da li ima nečega, i ništa. Bogami, malo sam se izbedačila. I danas saznam. Da mi nije bilo ušiju, pojeo bi me osmeh, tako sam išla kroz grad. Ulepšao mi je dan!

Čak Noris...

2009-12-17T20:49:00.002+01:00

Čak Noris je video facu gazdarice Toma i Džerija.

Smaraju više fore o Čak Norisu, ali ovo sam morala da postavim... Smešno mi. :))

...

2009-12-12T00:06:00.003+01:00

Smorila sam se. Ne izlazi mi se. U stvari, izlazi mi se negde da đuskam uz muziku uz koju može da se đuska, a ne uz klasičo sranje koje se pušta kod nas. "Lečim se" tako što sam prešla na elektroniku, ali ne na klasičan tehno i house. Slušam, kao što sam već pomenula, 8-bit music i indie electronic.

Ratatat - Wildcat

Ratatat - Seventeen Years

Crystal Castles - Vanished

Crystal Castles - Lovers Who Uncover

Punk-o-Matic...

2009-12-09T21:09:00.001+01:00

Veooooma zanimljiva igrica za sve ljubitelje punk muzike. :)

Punk-o-Matic

Enjoy...

Sick...

2009-12-05T00:17:00.003+01:00

What the fuck? (volim kada to kažu Britanci :) ) Foliranje, frajerisanje i tako dalje. :) Smešno mi. Malo pre sam videla i pročitala nešto i smeeešno mi je koliko je glupo i isfolerisano.

Pošto nema pesme Jim Morrison - Feast Of Friends na YouTube, stavljam još jednu koja mi se trenutno sluša:

Smokie - Needles And Pins

...

2009-12-01T22:50:00.002+01:00

Hoću da pošaljem SMS, svrbe me prsti, ali ne mogu. Ponos mi ne da. I tako sada sedim k'o na iglama i ubeđujem sebe da me je baš briga. Mada, po malo jeste. :)

Daleko odavde...

2009-12-01T20:23:00.004+01:00

Zašto nam stalno pod nos poturaju akcije koje će da pokrenu mlade da urade nešto korisno u svojoj opštini? Nešto što će da probudi svest mladima i da im da motivaciju da ostanu ovde i izgrade budućnost u rođenom gradu? Ima budućnosti, samo kakve? Te akcije dođu nešto kao uvlačenje politike u podsvest nama mladima. Kako da me motivišu kada nema perspektive? Koliko samo ljudi radi za džabe... Kao da hoće "od malena" da nas naviknu da je raditi za crkavicu normalno.
Jesam ja za razne akcije, da ne budem shvaćena pogrešno, ali ne da brinem o problemu pasa lutalica. Šta fali akcijama u okviru škole? Tu ima puno toga da se radi, organizuje, sređuje... Što da odmah idemo na "krupniji zalogaj"? Napredni smo? Đavola! Smrdi mi tu nešto...

Parafraziraću izjavu iz jednog filma: "Ako si jedini normalan čovek među ludacima, ko je onda tu normalan?"
Ludaci su uvek manjini... Kada kažem ovo, ne mislim lično na sebe.

Nažalost, napisah ovo inspirisana događajima iz neposredne okoline.

Mnogo mi je lepo da maštam uz ovu pesmu:
Lemongrass - Sunrise On Fujiyama

Wow...

2009-11-29T20:52:00.001+01:00

Malo pre sam naišla na ovo na last.fm :

Symphony Of Science - We Are All Conected

Savršen sklop za zaluđenike za nauku i muziku. :)

Twisted...

2009-11-29T20:22:00.003+01:00

Оd nekoga ko je slušao samo rock, metal i punk muziku, kroz ovih nekoliko godina, postala sam osoba koja sluša sav mogući šareniš. Žanrovi koji su trenutno zastupljeni u mom kompjuteru su: rock, metal, punk, reggae, ska, skapunk, post-punk, grunge, ambiental, 8-bit, trip hop, chill out, dubstep, indie, disco 80-ih i mislim da ima još par njih.
S obzirom da kod mene muzika ima veze sa raspoloženjem i ne čudi me što toliko različitih stvari slušam. Za svako stanje imam pesmu, a emocionalna stanja mi se menjaju nekoliko puta u toku dana. Da, da, ipak ima logike.

Love it, love it, love it!!!

2009-11-25T22:20:00.004+01:00

Crystal Castles - Alice Practice

8-bit music... Skoro sam otkrila ovaj žanr u jednoj seriji. Svake večeri je slušam po minimum 15 puta... Ovo je elektronska muzika koju volim. Odoh da me uspava. :))

Drunken Butterfly...

2009-11-20T22:04:00.003+01:00

Mnogo volim ovu sliku. :) Čak sam pokušala da je nacrtam i uspelo mi je. A nisam baš neki talenat. :) Evo i pesme koja ide uz sliku.

Sonic Youth - Drunken Butterfly

Liceknjiga (iliti Facebook)...

2009-11-20T21:17:00.003+01:00

Deaktivirala sam ga pre nekoliko meseci, možda i godinu dana, ne sećam se više.
Kao prvo, oduzimao mi je mnogo vremena. Kada god odem "samo da pogledam nešto" uvek izgubim barem 2 sata, nepovratno...
Kao drugo, shvatila sam da jedino što mogu da radim tamo jeste da ostavljam komentare (i da ih primam) na glupave slike ili da igram igrice. Nista pametno.
Kao treće, zašto bi svi morali da vide šta ja, ili bilo ko drugi, pišem nekome. To mu dođe neka vrsta grupnog ogovaranja i zadiranja u tuđu privatnost? Zbog čega ne može da se koristi MSN, AIM, Yahoo!...? Pa, iako osobe ne mogu u istom trenutku da budu online na messengeru uvek mogu da pošalju mail jedno drugom.
Danas sam ponovo ušla na Liceknjiga da bih obrisala sve one "prijatelje" koje poznajem jedva iz viđenja. Kriterijum po kome sam ih eliminisala jeste da mogu da smatram prijateljima samo one kojima mogu da dam svoj broj telefona, adresu i kojima bih mogla da napišem nešto, a ne samo da "bildujem" "prijatelje" i nakon toga, ponovo ga deaktivirala. Možda ga obnovim za par godina, kada krenem na faks pa da zadržim kontakt, ali, kao što rekoh, uvek je tu mail.

Crtani filmovi...

2009-11-19T13:26:00.004+01:00

Posle trećeg časa smo drugarica i ja izašle na odmor i pridružile se muškima iz odeljenja. Stigli smo do teme nasilja...

J: Ma, za sve su krivi oni kineski crtani filmovi. Goku, Digimoni, Pokemoni... Pa kako posle da deca budu normalna...
M: E, nemoj tako. Pa ja sam gledala Gokua.
C: I ja sam.
A: Da, bre. Hame-hame talas.
J: Pa gledala sam i ja. Šta sam znala tada... A najbolji su oni Diznijevi. Skubi Du, Dekster.
B: Je l' ste čuli da hoće da zabrane Skubi Dua i Betmena? Kao, nasilni su...
J: Svaka im čast. Sve što je dobro hoće da zabrane. A je l' se sećate Starle?
C: Joj, da. Sećam se kada smo u vrtiću maštali da budemo oni, kako se zovu, kraljevi šume? Kako ide beše?
J: B, se sećaš Starle?
B: Da, bre. To one sa konjima.
C: Nisu konji nego jednorozi. Bilo je beše sunce, mesec i šta još?
J: I srce. Ja sam uvek maštala da budem ona roze ili ona plava, srce ili mesec.
C: Da, Starla je bila glavna.
J: A je l' se sećate kako smo se igrali Moćnih Rendžera?
M: Haha, da. Ja sam uvek bila roze, a N žuta.

I tada je počeo čas...
Kako je lepo sećati se maštanja koja smo imali kao deca... :)

Sezona gripova...

2009-11-13T15:24:00.002+01:00

Dobri su. :D

Indeksovo Radio Pozorište - Svinjski smo dobili grip

Konfuzno i kontradiktorno...

2009-11-11T00:35:00.006+01:00

Sanjala sam sinoć jedan san. Ne znam zašto baš to. A nisam nikako trebala. Celog dana preispitujem sebe, vrti mi se po glavi. A trudim se da zaboravim. Vraća me u prošlost, ne tako davnu. I pitam se, šta ako sam neke stvari tebala da uradim drugačije? Čuveno i prokleto "šta bi bilo kad bi bilo". Imam šanse da prepravim deo prošlosti (ili samo to mislim), ali neću zato što znam da će da mi bude još gore i da "to nije to", već samo moj mozak idealizuje stvari. I zbog toga razmišljam da uradim još nešto novo, a i to znam da neću zato što je glupost. Sva sam konfuzna i kontradiktorna. Pošto stvaram neke fiks ideje, danas sam bila do biblioteke. Tražila sam knjigu o psihologiji ličnosti da saznam cake za "provaljivanje" ljudi pošto mi se čini da ih veoma loše procenjujem. Nesvesno, nakon nekog vremena shvatim da sam odbacila one dobre, a prihvatila one loše. I to uvek shvatim kasno. Uopšte mi nije jasno kako uspevam u tome. Zato se poslednjih meseci ograđujem i sve prihvatam sa rezervom, dok se dovoljno ne uverim... I bibliotekarka, fina jedna ženica koja me zna od ranije, mi je rekla da je za to potrebno i životno iskustvo. Pa dobro, znam za to, ali meni trebaju neke cake, čisto za početak. Ona: "A možda si previše dobra pa zato?" Ostavila sam je bez odgovora, smatrala sam da je to bilo retoričko pitanje. Dobra? U kom je to smislu mislila. Jesam dobra prema prijateljima tj. trudim se da budem, ali isto se tako trudim da se ogradim od onih loših koji mi ne prijaju. Samo ne znam kako uvek pogrešno procenim. Počinjem da mislim da Marfijev zakon stvarno važi. Sad pa celo veče o tome razmišljam. Koliko je samo ljudi vredno pažnje čulo loše reči od mene, a opet, koliko je onih loših čulo lepe reči, pune pohvale. A možda ova lošija kategorija zna šta hoće i ja, naivna, nasednem na to. Kada preispitam slučajeve "predobrih" ljudi u bližoj okolini, vidim koliko su oni u stvari pokvareni. Nego treba mi malo više vremena dok pohvatam sve sitnice. Ali opet, zašto tolika rezerva prema stvarnim dobricama? Konfuzno i kontradiktorno. Lepo je kažem...

Jesenji raspust...

2009-11-10T18:21:00.002+01:00

О, da. Juče su nam produžili raspust. I to znači da ne idem u školu do ponedeljka. Uživancija.

S obzirom da imam vremena kol'ko 'oću, opet sam počela da sviram gitaru i klavir.

Na gitari trenutno učim Band Of Horses - The Funeral, a na klaviru Requiem For A Dream. Super mi ide. Polako, ali sigurno. :)

Sumorna jesen...

2009-11-07T16:01:00.004+01:00

Upravo slušam Creed - Lullaby i gledam kroz prozor... Pada kiša, ona sumorna jesenja, spustila se magla, a reči i melodija ove pesme me ubijaju. Danas sam sama kod kuće i lepo mi je. Volim samoću, ali ne i usamljenost. A sada se osećam usamljeno. Nemam bre nikoga kome mogu sve da kažem, onako, bez ustručavanja i da se posle ne osećam glupavo. Imam par ljudi kojima mogu da kažem neke stvari, ali čak i kada skupim hrabrost(?) da im kažem to što me muči, posle se osećam bez veze. Ne volim da pokazujem svoju osećajnu stranu (često i ranjivu), retko kada sam se usuđivala i uvek taj neko nije umeo to da ceni ili da razume. Sada se više ni ne trudim. I još razmišljam... Nikada nisam bila stvarno, ali stvarno zaljubljena. Onako ludački, da izgubim glavu. Sve nešto sitno što je prerastalo u rutinu. Možda i nisam trebala sve ovo javno da napišem, čitaju neki ljudi, ali baš mi fali neko ko bi mi držao pažnju i zainteresovao me za sebe. Drug, drugarica, dečko, ko god...

Sajam knjiga (ponovo)....

2009-11-07T11:34:00.005+01:00

Znam, znam da mnogo kasnim s ovim postom, ali nisam mogla pre da ga napišem. Da ne bih mnogo "davila" uvodom odmah ću da pređem na stvar.

Na put smo krenuli u 5 ujutro mrtvi umorni. Mahom smo svi spavali 2-4 sata. U 9 i nešto smo bili ispred sajma. Čekali malo dok ne otvore, ušli, a tamo...

Toliko ljudi koji vole knjige na jednom mestu i gomila štandova. Dali su nam 3 sata da se muvamo po sajmu. Za sve vreme nismo uspeli da obiđemo sve štandove. Ogromno je bilo. A cene... Maksimalno povoljne. Bilo je super knjiga od 100, 200, 300, 400 dinara.
Ovo sam ja kupila: Kao... - Ana Šomlo, Treći čovek - Grejem Grin, Prodavnica tajni - Dino Bucati i Oslušni tišinu - Meri Saliven. Sada mi je krivo zato što nisam više pazarila, ali nisam mogla da ih secam do 5.
Pre no što smo izašli, bili smo da gledamo 3D film koji se održavao u delu u kome je bila izložba. Ne bismo mi ni znali da postoji taj film da nas jedan Grk nije pozvao. Tačnije, to je bilo mini film o nekom (nisam zapamtila kom) grčkom gradu. Virtuelno su nas vodili kroz grad i opisivali šta je šta. S obzirom da ja mnogo volim grčku kulturu, filmčić mi je baš lepo legao posle one gužve. Oko pola 1 smo bili ispred sajma i čekali autobus da bi nas prebacio do Knez Mihajlove. Tamo smo bili do 17h, kada smo krenuli iz Beograda.
Jedno potpuno novo i divno iskustvo. Išla sam sa ljudima koji vole da čitaju i ne libe se da pričaju o knjigama. Konačno sam mogla da se opustim i razgovaram normalno sa celom grupom, a da se neko ne napravi pametan i kaže kako su knjige sranje i svašta-nešto slično tome.

Sajam knjiga...

2009-10-30T21:50:00.005+01:00

Sutra idem na sajam knjiga. Nikada nisam bila. Nisam imala priliku. Jedva čekam. Imam osećaj da će da mi bude super. Preneću vam utiske.

Maskembal (slika)...

2009-10-26T20:54:00.005+01:00

Evo je slika. Ove lokne su perika. :)

Tetka je carica morate da priznate!

...

2009-10-25T01:59:00.001+02:00

Volim ovu pesmu...

John Frusciante - Murderers

Podseća me na prošlogodišnju zimu. Baš lepo...

Laku noć.

KUD Idijoti...

2009-10-25T01:52:00.003+02:00

KUD Idijoti - S. Djevojka

Ne znam kako se piše naslov zato što ne znam šta uopšte znači. Pesma je prelepa. Po meni, njihova najbolja. Ali nikako da shvatim šta znači poslednja strofa. Pošto kaže: "Sad tražiš ljubav tu na ulici", pretpostavljam da govori o prostituciji, al' ne mogu ni iz čega drugog da zaključim da li je to u pitanju ili nešto sasvim drugo. Možda i to što kaže: "A o tebi loš je glas"? I šta im znači to s u nazivu "S. Djevojka"?

Želiš da budeš prva u svemu
Al' spuste te za čas
Da nosiš ludi friz i kremu
A o tebi loš je glas

Uporno tražiš stare drugove
Al' otišli su svi
Ne vidiš da su te ostavili
Jer to više nisi ti

Sad tražiš ljubav tu na ulici
Već dugo želiš dobru zabavu
Sad tražiš ljubav tu na ulici
Al' te nitko više ne primjećuje

Maskembal...

2009-10-25T01:31:00.004+02:00

Malo pre sam se vratila sa rođendana-maskembala. Nije to bio pravi maskembal, ali mi je bilo lepo zato što odavno (od 4. razreda osnovne) nisam bila u prilici da se maskiram. Na brzaka sam izabrala masku da ne bi bilo mnogo napadno pošto nije bilo sigurno da li će gosti doći sa maskama. Htela sam da budem ili đavolče ili hipik. Ipak sam izabrala masku hipika zato što mi je za đavolčeta trebala tetkina crvena haljina koja je nadograđena pa mi je bilo žao da je uništim. Otišla sam kod tetke da me vidi, onako maskiranu, i nije joj se svidelo. Preobukla me je za čas. I, moram da priznam, izgledala sam baš kul. Onako kako sam zamišljala. Postaviću sliku kada je budem prebacila u komp.

"Ne volim" lista...

2009-10-18T01:51:00.001+02:00

- Ne volim turbo-folk

- Ne volim kada mi osoba koja nije imala nikakav bliži kontakt sa mnom neko vreme kaže da me zna u potpunosti. Ma da... Ja se promenim za mesec dana, kamoli kroz nekoliko godina.

- Ne volim kikotave cure i one koje se prave glupe da bi privukle pažnju i dopale se nekom

- Ne volim kada imam određeno mišljenje o smorovima a ne mogu da im to kažem u lice pa da se posle otkače nego ih trpim i izigravam dobricu

- Ne volim što ne umem u potpunosti da iskažem svoje misli

- Ne volim paprike, al' ih jedem na silu. Nikada nisam uživala u njima

-Ne volim što sam ćutljiva u nepoznatom društvu

- Ne volim rastanke

- Ne volim nepismene ljude (neznam=ne znam, samnom=sa mnom, naj jači=najjači... i tako)

- Ne volim frajere

- Ne volim reči "neko", "nešto", "neizdrživo"...

- Ne volim surove osobe i one koje ne razmišljaju o posledicama svojih postupaka ili reči

- Ne volim roze boju

- Ne volim što ne mogu sebe da nateram da odradim neke stvari

- Ne volim što nema mesta za izlaske u mom gradu

- Ne volim....

Dosta toga. Mogu do sutra ovako, al' spava mi se.

Iz krajnosti u krajnost...

2009-10-18T01:27:00.003+02:00

Večeras mi se nije izlazilo. Htela sam da uradim nešto korisno a završila sam ispred kompjutera skidajući muziku (nikad dovoljno, što bi rekao moj tata). Primetila sam da kada imam dosta slobodnog vremena (raspust, vikend) nikada ne uradim ono što sam planirala onda kada sam bila zauzeta. Bukvalno dozvoljavam sebi da gubim vreme na sporedne, beskorisne stvari. Prolazi mi život na sopstvene oči a ja ni da mrdnem. A znam da me posle ovog stanja čeka stanje nenormalne ubrzanosti i jurcanja. Iz krajnosti u krajnost, to bi mogao da mi bude novi moto.

Poistovetila sam se sa muzikom... Odgovara sitnim satima. Uživajte.

Jim Brickman - Rocket To The Moon

Jim Brickman - Serenade

Povodom Nedelje Smeha...

2009-10-10T21:33:00.003+02:00

Reših se da doprinesem Nedelji Smeha veoma zanimljivim i smešnim klipom koji mi je jedan dečko poslao. Gledajte i uživajte. Smejala sam se k'o luda. :D

Crazy Coffe Song

Dance...

2009-10-10T19:04:00.004+02:00

Danas sam u dance fazonu. Čini mi se da nigde nisam spomenula da obožavam da igram. Kada god odem na koncert/rođendan/žurku prva sam u redovima za đuskanje (ako je muzika za igru, nešto ovog tipa). Pesme dušu dale za bacakanje:

Young Love - Discotech

Kenna - Free Time

Vanessa Amorosi - Absolutely Everybody

Cansei de Ser Sexy - Music Is My Hot Hot Sex

Podsećaju me na leto, more...

Društvo#1...

2009-10-09T21:23:00.009+02:00

Malo pre sam bila u šetnji sa drugom. Šetali smo, pričali i jeli kokice. Uživancija. On je mnogo dobar drug. Znam ga od prvog razreda. Nikada se nije naljutio na mene. Čak ni kada mu ja svašta kažem. Mislim da se nikada ni na koga nije naljutio. Ponekad je sav pogubljen pa mu treba dosta vremena dok se pronađe i sastavi, a ja često nemam razumevanja za to njegovo stanje pa se posle kajem što sam se tako ponašala. Nije od onih koji mogu da me u potpunosti razumeju, ali ume da se zeza i da me oraspoloži. Alav je na pare. Još samo sebe nije prodao. Već je odavno počeo da mi potura pod nos ideje za otvaranje velikog biznisa (lanca butika, kafica, automobilčića za decu koja bi se vozikala po parku, kupovine stana na moru i izdavanje istog...). Sada treba da mu stigne pojačalo za muziku i stalno me pravi ljuobmornom pošto ja mnooogo volim muzička pojačala. Al' ne može, pošto ću, kada bude pravio žurke, ja puštati muziku na tom pojačalu. Šalim se, al' neće da se ljuti. Znam ga.
Sećam se kada smo bili u nižim razredima (da ne kažem "kada smo bili mali" pošto mi brat na tu izjavu uvek odgovori "pa ti si i sada mala") bili su popularni privesci u obliku mede koji su ispunjeni tečnošću za pravljenje balončića. Kada se mini-flašica otvori na kraju otvarača nalazi se krug u koji se duva pa izlaze balončići. Sigurno znate te igračke. E, pa pošto mnogo volim crvenu boju, otišla sam do kineza (tamo su se prodavali) i kupila poslednji privezak ispunjen crvenom tečnošću. U toku dana, ispraznila sam je do pola. Prođoše časovi i on i ja se vraćamo kući. Ja sva srećna, mlataram onim priveskom i, naravno, kao što u takvim slučajevima biva, on mi ispadne. Razbila se plastika, prosula se tečnost, a ja u rukama ostala sa crvenim kanapčetom za koji je bio prikačen plastični otvarač. On se smejao! Umirao od smeha, da ne kažem, valjao se od smeha. Ja - zabezeknuta. Ne mogu da verujem. Pa treba da saoseća sa mnom i da me teši a ne da me zeza. E, tu se ja naljutim. I to baš, baš. Nadurim se i nastavim brzim korakom ka kući (a do kuće još jedno 800m). On ide za mnom i smeje se. Ne mogu da verujem, pa on se i dalje smeje. Prelazim preko kanala i idem sa druge strane staze. Neću pored njega. Nakon desetak metara shvatim da je bolje da se vratim pošto pored kanala prolaze automobili. On reši da iskoristi trenutak (valjda je ukapirao da je preterao, mada čisto sumnjam pošto ni sada ne ume da odredi granicu preterivanja) i uhvati me za torbu. Sva besna što me ne pušta, skinem torbu i nastavim dalje još bržim korakom. Stigosmo do moje zgrade (do njegove kuće ima još 100m) i ja ni ne razmišljam da uzmem torbu od njega već se penjem u stan. Došli mi roditelji s posla i ja im ispričala "šta mi je on uradio". Oni naravno na njegovoj strani. "Sram te bilo. Odmah da si otišla kod njega da mu se izivniš i uzmeš torbu." Odlazim kod njega, zvonim, on mi otvara i smeje se sa sve torbom u rukama. Izvinim mu se i ispričam šta mi se desilo. Smejemo se. "Znači tvoji su na mojoj strani." I tako i dan danas kada spomenemo ovaj događaj on ga završi rečenicom "ali Jelena, ipak su tvoji na mojoj strani". Radila sam mu posle i gore stvari, kada me ispali za nešto i tako... I uvek se odljutim, a on mi nikada ništa ne uzme za zlo. I tako... Htela sam da spomenem makar jednog od mojih drugara. Evo, njime otvaram deo mog bloga u kome ću pisati o društvu.

Just a perfect day...

2009-10-09T18:19:00.004+02:00

Lou Reed - Perfect Day

Kako pesma može da prevari... Taman pomisliš da će da te oraspoloži, a ustvari, baca te u još veći bedak. U onom sam stanju kada ne znam šta ću sa sobom. Da li ovamo ili tamo... A nigde mi se ne ide.

Here we go again...

2009-10-03T21:00:00.001+02:00

Dredg - Same Ol' Road

Malo pre sam se vratila iz Beograda. Taj grad je dobar samo na nekoliko dana. Ne bih mogla u njemu da živim. Em brdovit, em neuređen, em gužve kol'ko 'oćeš. Al' zato svako gleda svoja posla.
Nikako da u ovoj provinciji naiđem na ljude koji hoće da odudaraju, po dobrom, naravno. Ne smeš ni da predložiš nešto zanimljivo a da te ne sačekaju rečenicom : "Nemoj bre. Šta će da misle o nama/tebi/meni?" Pa briga me je šta misle! Glupo je da se ofarbaš u boju koja nije plava, crna ili crvena. Šta će ljudi da kažu ako u parku čitaš knjigu (mislim, stvaaaarno)? Čula sam i za slučaj osobe koju su belo gledali zato što trči pored reke. Daleko bilo da prošetaš negde sam. Odma' ti nalepe etiketu ludaka sa kojim niko neće da se druži pa zato mora sam. E, a najgori si ako priđeš osobi koju ne poznaješ i hoćeš da se upoznaš sa njom.
I reših ja da ne poštujem sva ova nepisana pravila, da odudarnem malo pošto volim promene. Nije da sam to odjednom rešila nego, kada saberem i oduzmem sva moja pređašnja iskustva, uvek sam nailazila na neodobravanje (da još jednom napomenem - ne zato što je ideja glupa, povezana s nasiljem, nemoralom...). Zbog toga mi je sada udario u glavu onaj moj inat i tvrdoglavost, pa sam se rešila da me malo bude briga za tuđe mišljenje i da živim život onako kako mi se hoćne, lično meni, nezavisno od tuđeg mišljenja, ali sa makar malom povezanošću sa masom radi snalaženja.
I tako... Napisah ovo pod utiskom velikog grada. Osećam da nisam dobro obradila temu, da je ostala nedorečena. A setiću se posle par dana svih sitnica koje sam planirala da napišem, kada post bude zaboravljen. :D

O pesmi: ON je rešio da ne dozvoli da ga više kontrolišu, ON je rešio da skrene, ON je otišao u metropolu sa nadom o boljem, ON se izgubio u betonu...

Tako nešto...

2009-09-27T17:51:00.004+02:00

Šta da kažem a da ne zvuči banalno? Šta da kažem a da ne ispadnem egoista zato što samo o sebi pričam (pa kada mi se već ništa zanimljivo ne događa)? Šta da kažem a da ne ispadnem klinka? Šta da kažem a da bude smešno? Šta da kažem a da se barem malo zamisle o tome? Šta da kažem pa da razgovor ne bude samo monolog?

Opet sam ćutala...

"Sreća, sreća radost..."

2009-09-27T00:22:00.004+02:00

Lep dan, lepo veče, lepo druženje... Šta čovek da polželi više? Definitivno, već par godina unazad, septembar i oktobar su meseci koji su mi ispunjeni srećom. Danas sam saznala nešto novo o par osoba. Neke njihove dobre osobine koje kriju pod grubom maskom. I veoma sam se iznenadila. Valjda zato što sam mislila da ih znam u potpunosti, ali se, eto, ispostavilo da sam grešila. I drago mi je što sam grešila. Samo da ovo ne bude još jedna od mnogih pogrešnih procena. Verujem da neće. Unutar bodljikave ljuske kestena krije se sladak sadržaj...

Damjan od Resnika - Udvoje

"Hej ti, zbog čega si digla svoj nos"...

2009-09-25T16:32:00.006+02:00

Još nešto na temu moje narcisoidnosti. Pre par dana sam se setila da je pesma savršena za post Samo moj prostor... .

COD - Ti Si Moj Slatki Bol

Moja prva pesma...

2009-09-25T15:37:00.006+02:00

Prekjuče sam srela jednog tatinog prijatelja. Pitao me je da li pišem. Bilo šta, pesme, priče... Ne. Zato što ne umem. Probala sam par puta i nije mi baš išlo tj. nije mi se svidelo.
I dok sam leškarila sinoć, razmišljala sam koliko mi je ovaj septembar u isto vreme i super i bez veze. Lepo mi je bez nekog velikog razloga, dešavaju mi se stvari koje me raduju. A sa druge strane, bez veze mi je što sam se rastala od dve osobe koje su mi postale drage. Obojicu sam relativno skoro upoznala. I tako, razmišljala sam sinoć o svemu ovome i odjednom, počele su da mi se ređaju reči u glavi, nešto nalik pesmi. I shvatim da je to moja prva pesma! Prva prvcijata, a da mi se sviđa i da mogu da je pokažem još nekome a da me nije sramota. Možda i nije pesma. Šta god da je, sviđa mi se da ga pišem u stihovima i da ga nazivam pesmom. Govori i o ljubavi i o prijateljstvu. Zavisi kako je ko shvati. Pesma je nastala dok sam slušala Dredg - Bug Eyes.

Odlazi,
ide,
vozilo prolazi pored mene,
otišao je,
okrećem se,
čemu?
Novom početku koji opet vodi rastanku,
kraju, sećanju koje bledi...?
Iznova i iznova.
Tako je sa onima koji nam znače.
Dopadnu ti se,
zavoliš ih,
vežeš se,
i tada odu.
Tek tako, skoro neprimetno.
Onda shvatiš da si propustila
divne trenutke,
da si htela da kažeš 'još samo ovo',
da nisi gledala,
da nisi želela da razumeš...
Ispaštaj sada
mala moja...
Koliko još treba da bi shvatila?
I prepustila se...

Jelena

...

2009-09-20T22:38:00.004+02:00

Pantera - Biggest Part Of Me

Malo se vraćam metal muzici. Navukla sam se na ovu pesmu. Mnoogoo...

Samo moj prostor...

2009-09-19T23:47:00.009+02:00

Blog je samo moj prostor na netu. Niko ne može da ga kontroliše ili menja osim mene (izuzeću hakere). Ovime sam parafrazirala Ivanu. Ona je napisala nešto slično, ne znam tačno u kom postu.
Pored toga što sam hejter, saznala sam i da sam egoista, ufurana, narcis (sve mu to dođe isto)... I zamislim se na tu temu... Kažem ja sebi: "Dobro Jelena, stvarno voliš da pričaš o sebi, prosto uživaš u tome. Nije bitno da li pričaš o vrlinama ili manama, jednostavno to ti čini plaisir. A voliš i da hodaš samopouzdanim korakom kroz grad, onako kao da je ceo svet tvoj. Sa obaveznim slušalicama u ušima. Tada se desi da se zagledaš negde u daljinu, zamisliš i zagubiš u mislima i muzici, pa ne primetiš ljude koji prolaze pored tebe. Posle svi redom počnu da ti prebacuju kako im se ne javljaš na ulici. Dižeš nos mala..."
Nego šta nego ga dižem! Pričam i pričaću o sebi baš zato što sam dosta dugo samo slušala druge kako razvlače žvaku o cenjenoj im ličnosti, a zauzvrat dobila jedno (a i više) "hajde sada ćao Jelena, lepo mi je bilo dok sam pričao i nisam te pustio ni da bekneš, zovem te kada mi treba žrtva za slušanje i neki savet". Majku mu, a ja sam tu samo da saslušam tvoju govoranciju? Pa ko će mene da sasluša? Onako, odistinski i da se zamisli nad tim što mu pričam.
E, onda sam rešila da svima redom pričam o sebi. Ne baaaaš direktno o sebi, već o mojim stavovima, o muzici, o omiljenim knjigama, o omiljenoj boji i ostalim MOJIM sitnicama. Pa ko voli nek' izvoli a kome smeta neka se skloni. U startu ću da znam sa kim sam na čemu.
Uvod sam započela rečenicom o blogu. Zašto? Zato što tu (tj. ovde) mogu da pišem o sebi koliko mi se hoće i uvek će biti mesta da iskažem još samo ovo. I ono što volim, i ono što "hejtujem", i ono što me čini tužnom... Ma sve što god mi padne na pamet, u bilo kom trenutku. A što je najbitnije, mogu da izbrišem komentare koji mi smetaju. Ovde niko ne može da se pravi da me sluša i da klima glavom, onako, iz poštovanja. Ja to ne vidim. Vidim samo komentare koji su ostavljeni. A znam da ima i onih koji samo pročitaju i posle uzimaju moje misli u usta prisvajajući ih. Al' ako, i ja i oni znamo šta je čije.

Jesen...

2009-09-13T22:16:00.005+02:00

Jesen je moje omiljeno godišnje doba posle proleća. Volim kada je oblačno, malo hladnjikavo, kada pada sumorna kiša, kada gazim bare, kada padaju kapljice sa drveta, kada šetam gradom a nigde nikog, kada slušam moju "jesenju" muziku (nesvesno klasifikujem pesme), kada izbegavam da zgazim u blato, kada kisnem (a toplo mi je), kada ujutro ustanem, a napolju pada kiša i shvatim da je nedelja i da mogu da nastavim da spavam... Mnogo njih ne voli jesen, valjda zato što je sumorna. A meni je baš tada lepo. Puno mi je srce. Zato najviše volim kada sam na jesen zaljubljena.

Evo jedne moje jesenje pesme.

Travis - Re-Offender

Volim i sviđa mi se!!! 2

2009-09-10T20:11:00.011+02:00

Vratila sam se. I baš mi je bilo lepoooo. Napunila sam baterije, što bi rekli ljudi. A osećala sam, još od jutros, da će danas da mi bude mnogo dobar dan.

Levellers - What A Beautiful Day

I zato, sada hoću da pišem o stvarima koje mi se sviđaju i koje volim.

Porodica je uvek na prvom mestu! A o njima ima puno da se piše i zato ću to da ostavim za neki drugi put, sada sam ipak raspoložena za sitnice.

Volim da šetam u zoru. Kada sunce tek izlazi. I što je najlepše, traje svega par minuta.

Volim da slušam radio 202 posle ponoći. Emisiju JOP (Još Ovaj Put), kada puštaju kul muziku. Svuda oko mene je mrak, svi spavaju i tek neki zrak sa ulične bandere dopre do sobe i napravi čudne senke.

Volim kada krenem sama u šetnju, da razbistrim misli.

Volim kada usrećim ljude do kojih mi je stalo. Ceo dan sijam sa zablindiranim osmehom, pa ajde da mi ga neko skine ako sme (ili može).

Volim kada teram inat za neke stvari (da ne nabrajam sada).

Volim crvenu boju i sve što je crveno.

Volim kada vidim zvezdu padalicu.

Volim kada mi se ostvari želja (u većini slučajeva se ostvari).

Volim kada mi stigne šašava poruka (inače nisam ljubitelj mobilnih telefona).

Volim kada me uhvati moje ludilo pa mi dođe da skačem po sobi. Obavezno uz latino ili tursku muziku, pa razvalim salsu ili trbušni ples. I jedino se tada oslobodim da igram.

Volim još puno stvari, ali o njima drugi put.

Još jedna vesela pesma.

Sinsemilia - Tout Le Bonheur Du Monde

Volim i sviđa mi se!!!

2009-09-10T17:17:00.007+02:00

Baš mi je lepo. I što je najbolje, lepo mi je bez ikakvog posebnog razloga. Došlo mi je. Kako samo volim leto u izmaku. Evo, gledam kroz prozor, slušam super muziku i osećam da mi je mnooogo lepo. Sunce u zalasku, senka pada na drveće i njive, pirki svež vetrić... Milinka, prosto me tera da izađem i prošetam, a ja ipak sedim i pišem blog. Hoće mi se baš sada, a i onako ne sedam baš stalno da pišem. Ma ipak idem...

Družimo se...

2009-09-08T20:06:00.008+02:00

Lee-le. Danas sam prišla jednom dečku da ga pozovem da izađemo, onako drugarski, nema nikakve hemije, samo druženje i još mu kažem da ga ne muvam (razmišljala sam i o tome), da bi mi on rekao kako ima curu i ona će da se ljuti. Eeej! Imala sam i to kao rezervu, al' opet... Cura će da mu se ljuti... Stvarno ne kapiram ni te cure ni te momke. Da meni neko zabrani druženje... Pa ne bih ni dozvolila sebi da dođem u tu situaciju. Ili samo treba da shvati neke stvari?
Ma i moja generacija (a i ove mlađe) se mnogo malo druže, svi gledaju, da oprostiš, svoje d*pe. A i ako se druže, to je zbog radi interesa. Oni normalni ne izlaze ili se zabiju negde gde moraš da kopaš da bi ih našao, dok nenormalni opsedaju grad, prosto se saplićeš o njih. I kompjuter je kriv za to naše nedruženje. Olenjili se svi. Nemoj slučajno da protegnu papke (baš papke, ne noge). "Mrziiiii meeeee", "Jao, pada kiiišaaaa", "Hladno jeeee"... To su samo neki od izgovora. Daleko bilo da se okupimo kod nekoga kod kuće.
Ja bih da promenim nešto. Stvarno, ali džabe kada nema ko da me podrži. Samo mi je mala promena dovoljna. Mala, malečna, najmanja i biću na kratko zadovoljna.
E jesam "hejter"!!! I biću. Postoje, naravno, i stvari koje mi se sviđaju i koje volim i pisaću i o njima, ali ne sada, ne danas. Kada mi baš bude došlo i kada budem bila raspoložena.

Hejter...

2009-09-05T23:50:00.008+02:00

Obojeni Program - Reforma u vašoj glavi

Rečeno mi je da sam "hejter". Ozbiljno... I nije mi bilo teško da poverujem. Hoću da kažem, nisam se iznenadila kada sam čula. Mislim, kada malo bolje pogledam, stvarno, kao da umem da pričam samo o stvarima koje mi smetaju. Naravno, nađe se i nešto što mi se sviđa, al' više je onoga što "hejtujem". Al' kad uključim tintaru, pa kako da ne kukam stalno. Koliko samo toga ima zbog čega bi trebalo da se kuka, jes' da se time ništa ne postiže, al' opet ono dođe kao ventil. Sve bre neki nervozni ljudi oko mene, nekako, nije logično da ostanem mirna pored njih. Prenosi se nervoza, nema šta. Živ primer smo moji vršnjaci i ja. Idemo iz krajnosti u krajnost. Ne volim ja "te krajnosti", uvek sam za sredinu. E malo sutra! Sada već lažem. Ja sam užasni perfekcionista. Ma samo da nešto malko odudara od onoga kako sam ga ja zamislila, odmah otpada, izlazi iz kombinacije. Moram da priznam da mi je to jedan od većih problema. Smeta mi u druženju, u ljubavi... Jedino mi u školi ne smeta, perfekcionizam je samo tamo dobar koliko sam, sa svojih 17 i kusur godina postojanja na ovoj planeti, zaključila. Nešto mi nije logičan ovaj tekst. Mislim, nije mi baš jasno zašto sam sve ovo napisala. Čak mi se čini da je malo šta povezano. Spava mi se, baš sam ceo dan ni za šta, a sada je 1 sat. Možda i zato. Inače, ovaj post je tu da me opominje da od sada pa nadalje govorim i pišem o stvarima koje mi se sviđaju.

Blog...

2009-09-02T17:58:00.004+02:00

Evo, već par dana razmišljam šta novo da napišem na blogu i ništa mi ne ide u glavu. Čak ni o kojoj bih pesmi mogla da pišem. I dok sam tragala odjednom mi izlete misao: "Zašto ja uopšte pišem blog?" Mislim, koja je svrha toga da svet zna o čemu ja mislim, šta osećam, šta volim ili ne volim... E pa ima svrhe. Kao prvo, ja sam jedna jedinka koja je veoma bitna ovom svetu. Hoću da kažem, čovečanstvo bi mnogo izgubio da nije mene. Kao drugo, ne volim baš mnogo da pričam o svojim osećanjima. Zatvorena sam i tako to. Zato mi blog dođe kao neka vrsta e-dnevnika. Kao treće, blogu nikako ne mogu da dosadim time što ću stalno pod nos da mu poturam svoju muziku, svoju dobru muziku. Iz ovoga zaključujem da ne piskaram za džabe na blogu. Mislim, ne bih tek tako, bez razloga, otvorila nalog...

Mostarske kiše...

2009-08-29T02:36:00.008+02:00

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće

A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.

Pero Zubac

1965.

Moram da se pohvalim da sam, konačno, naučila "Mostarske kiše" napamet. Inače, to mi je omiljena pesma. Slučajno je to postala. Namerno nisam postavila video klip zato što smatram da svako treba da je doživi na svoj način, a ne u izvođenju druge osobe. Tada to nije to i pesma je upropašćena. A jednom upropašćena pesma ne može da se povrati. Znaš kada čuješ novu pesmu po prvi put, tada je veoma bitno kog si raspoloženja. Ako si tužan, nema šanse da te podseća na nešto lepo i obrnuto. Tako da, čitaj pesmu i slušaj unutrašnju muziku.

Narodna muzika...

2009-08-29T01:23:00.003+02:00

Mnogi mešaju narodnu izvornu muziku sa novokomponovanom turbo-folk muzikom (?) . Citiraću Antonija Pušića (iskreno, ne znam ko je taj tip, al' sam naišla na njegov citat i svidelo mi se kako je formulisao i definisao turbo-folk) :

"Folk je narod. Turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom u cilindar motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Turbo-folk je gorenje naroda. Svako pospešivanje tog sagorevanja je turbo-folk, razbuktavanje najnižih strasti kod homosapiensa. Muzika je miljenica svih muza, harmonija svih umetnosti. Turbo-folk nije muzika. Turbo-folk je miljenica masa, kakofonija svih ukusa i mirisa."

Ovaj uvod sam postavila da se ne bi zbunili oni koji od "narodne pesme" očekuju kreštav i unjkav glas, praćen tupim ritmom.

Duo Moderato - Ljubavna Tajna (Love Secret)

To je ta narodna pesma. Koliko se sećam onoga što sam čitala, "Ljubavna Tajna" je narodna makedonska pesma. Ovo je modernija obrada sa Slobodanom Trkuljom.

Zar ne šalje posebnu pozitivnu energiju? Zar ne podseća na reči "davno, divlje i izgubljeno"?

Miris nje...

2009-08-27T16:18:00.006+02:00

Smak - Miris Nje

Mislim da ne postoji pesma koja bi bolje opisala žensku osobu. Volim je, čini da se osećam neverovatno. Mnogo je dobro kada je slušam dok hodam gradom. Niti vidim, niti čujem bilo koga (inače ne obraćam pažnju na ljude oko sebe, ali ovo je nešto posebno). Prosto te tera da flertuješ.

Povratak u velikom stilu...

2009-08-23T22:54:00.002+02:00

Naslov je, naravno, ironičan zato što mi baš ništa zanimljivo ne pada na pamet da pišem. Period stagnacije. Valjda neće dugo da traje...

More...

2009-07-30T13:31:00.004+02:00

Uskoro idem na more i pod hitno moram da izaberem hit koji ću tamo da vrtim. Mislim da će to da bude pesma Supertramp - Breakfast In America mada se dvoumim između još nekih. Inače, postoji i modernija verzija u izvođenju Gym Class Heroes (Cupid's Cokehold).

Strah...

2009-07-28T02:36:00.012+02:00

Descendents - My World

Strah od sveta napolju, koji ne volim, kao i sve te ljude i njihovu neverovatnu sposobnost za surovost... Nesvesno izgrađen zid koji se teško ruši. Verovanje pogrešnim osobama i odbacivanje iskrenih ljudi, zbog razočarenja. Veštački osmesi i oči koje osuđuju. Pretvaranje u bezdušnu i ravnodušnu osobu kojoj je stalo samo do sebe. Možda je tako bolje... (Rezervisano za bivše emotivce)

Thunder - Too Scared To Live

Don't wanna go out don't know who I'll meet
Don't wanna breathe that filthy air on the street
Don't make me burn 'neath that hole in the sky
I'm too scared to live and I'm too young to die

Don't get the door it's the man from the bank
He wants my house but I won't give it back
Here comes the vultures as I'm starting to try
I'm too scared to live but I'm too broke to die

Stop smoking, stop drinking
It's not even safe no more ... sleeping with women

I gave up driving I thought I might crash
And I can't go private cos I ain't got the cash
Expensive business this keeping your health
That's why I'm too scared to live cos I ain't got the wealth

Stop whinging, stop moaning
But it's hard enjoying life, when I can't do nothing

Can't drink the water can't swim in the sea
And my television's too corrupting for me
Then someone told me it's wrong eating meat
I'm too scared to live and now I'm too scared to eat

I'm so depressed just can't take it no more
I don't know what I'm even living for
One thing that keeps me from a suicide
I'm too scared to live but I'm too scared to die

Keep trying, keep fighting
That's easy for you to say, but I feel like crying

2 godine traganja...

2009-07-26T17:02:00.005+02:00

Oo, hvala dečku koji mi je narezao pesmu Sunrise Avenue - Fairytale Gone Bad, 2 godine sam je tražila. Otkada sam je čula, gde god je puste, uhvatim tek po koji stih i ne stignem da ga zapišem, ali melodija je ostala zapamćena. Pesma nije vesela (niti reči niti zvuk), ali postala je moj hit leta 2009. godine i podseća na lepe trenutke. Totalno suprotno, pošto me obično tužne pesme podsećaju na tužne trenutke i obrnuto. Ovo je izgleda izuzetak. Ako, ne mogu u svemu da očekujem red i savršenstvo. Polako se odvikavam od toga. Mislim, da u svemu briljiram...

Super veče, ali...

2009-07-17T01:18:00.009+02:00

Drug mi je otkrio fantastičnu pesmu, Dion - Runaround Sue. Super veče uz ritam 60ih (mislim, samo ta 3min, ali i to je dovoljno. Je l' tako?). Šteta što više nema onakvih igranki. Rock'n'roll & jive. Bacakanje na sve strane, stidljivi zaljubljeni pogledi, skupljanje hrabrosti da se priđe "onoj curi što tako dobro igra"... Volela bih da sam živela u to vreme (1960-1980, negde između). Nije bilo mobilnih telefona niti kompjutera i ples nije bio zapostavljen. Kao da je sve bilo lepše... Ili ja ne želim da se prilagodim savremenom životu pa idealizujem prošlost... Ko će ga znati... Mislim da ću sada da napravim kompilaciju pesama za svako raspoloženje. O da. Laku noć. Mada, večeras imam inspiraciju, možda se vratim da napišem još koji red.
Što se tiče ovog "ali"... Falilo je nešto, ne znam šta, ali osećala sam da fali nešto, da bez toga veče nije potpuno. I nije bilo. 98% super, 2% pod znakom upitnika.

Tesla...

2009-07-16T16:11:00.006+02:00

Što više čitam knjigu Samanta Hant - "Izum svega ostalog" sve me više oduševljava naš najveći genije Nikola Tesla. Roman je naučno fantastične prirode i bavi se onim manje poznatim događajima iz njegovog života (kako za koga). Samanta piše o emocijama kroz koje Tesla prolazi u pojedinim momentima, kako se zaljubljuje, uzbuđenje koje oseća kada otkriva sistem za stvaranje bezopasne naizmenične struje, o dubokom prijateljstvu... Knjiga koju može da čita svako jer nije potrebno neko dodatno znanje iz fizike.

Ne mogu a da ne spomenem američki hard rock bend Tesla (neki ga svrstavaju i u heavy metal) iz Kalifornije koji je dobio ime po ovom naučniku. Formirani su 1984. godine. Prvi album su nazvali Mechanical Resonance (1986) a najuspešnija pesma sa tog albuma jeste Tesla - Little Suzi.

...

2009-07-13T23:45:00.009+02:00

Clawfinger - I'm Your Life And Religion

Što nije neka takva osoba pored mene? Je l' postoji i da li je uopšte postojala? Čisto da mi reši par problema, kad je već sve prošla...

The Kooks...

2009-07-13T13:28:00.015+02:00

Kooks (def. sa www.urbandictionary.com) - an outright noob. Someone who gets blown off but occasionally used because of their financial privilege. They never get any cutty and always kill the mood. Or: Crazy person, unstable or insane.

Engleski indie rock bend formiran 2004. godine. Bend trenutno čine Luke Pritchard (pevač i ritam gitara), Hugh Harris (lead gitara), Paul Garred (bubnjevi) i Peter Denton (bass). Naziv benda je nastao po pesmi David Bowie - Kooks. Svi članovi su se upoznali na Institutu za modernu muziku u Brajtonu. Prva pesma koju su zajedno, kao bend, odsvirali bila je The Strokes - Reptilia. Objavili su dva studijska albuma Inside In/Inside Out i Konk i dosta singlova. Trenutno rade na trećem albumu.
Imaju neki svoj šmek kao i The Cure. Prvi put sam naišla na njih dok sam tražila grupe na muzičkom sajtu (www.last.fm moj izvor muzike). Pesme koje su me vezale za njih jesu The Kooks - Naive i The Kooks - Ooh La. Naišle su u dobrom trenutku i odgovarale mom tadašnjem raspoloženju. Kao da su one mene našle a ne ja njih...

Rotacija Zemlje u suprotnom smeru kao moguće rešenje?

2009-07-11T16:08:00.018+02:00

Okej, bila sam malo grublja u pisanju juče. Al' ovom svetu stvarno trebaju promene. Isuviše je izopačenosti tamo napolju. Iza onih vrata koja me odvajaju od sigurnosti stolice u kojoj sedim i pišem ovaj blog... Sad, pitanje je koliko sam i tu sigurna.

Ten Years After - I'd Love To Change The World

Normalno je relativno. Nema definiciju. Ponekad se umorimo trudeći se, pogotovo kada vidimo da nema napretka, i odustajemo ili prepuštamo slučaj drugoj osobi, osobi "od poverenja". Slabo je takvih. Kao, napredujemo, a u stvari samo se vraćamo korenima (shvatiti preko Darvinove teorije evolucije).

Unikati...

2009-07-10T15:04:00.017+02:00

Audioslave - Be Yourself

U ovom gradu slabo ima zanimljivih ljudi. Svi su isti. Boje se da budu ono što jesu i zato se stapaju u masu. Nemaju stil u muzici, razmišljanju, oblačenju, interesovanjima... Čovek je ono što sluša tj. ljudi koji slično razmišljaju, slušaju sličnu muziku. Zato sa nekima ne mogu nikako da nađem zajednički jezik, na sreću. Da bi najlakše i najsigurnije upoznao kako neka osoba razmišlja i kakve stavove ima, dovoljno je da pogledaš šta sluša. Navela bih sada neke primere, ali ne želim da uvredim nekoga, stoga bolje je da ćutim. A što se tiče oblačenja, pa ako su, na primer, u modi žute lakovane cipele, pola ženske populacije ovog grada će da ih šeta čak iako im ne stoje. Proletos, čini mi se, nosili su se prsluci. O bogo, bilo ih je svuda! Satenski, laneni, teksas... Odvtratno! Baš sam se nameračila na žensku populaciju, al one čine većinu koja podleže uticaju medija masovnog zatupljivanja. Ma ne volim da mi bilo šta nameću, ne samo u pogledu odeće. Zato niti pratim trendove, a ni televiziju ne gledam. Menjam ženu, Trenutak istine, Veliki brat, 48 sati svadba... Ne hvala, ne smatram sebe primitivnom i jadnom da bih se tome smejala i "umirala" da saznam "ko je najiskrenija osoba u Srbiji", al' stojim iza toga da treba o svemu biti obavešten čak i o ovakvim emisijama (da nazovem to tako). A tek što imam da pišem o Facebook-u, MSN-u i ostalom, nego ostavljam za drugi put, kada budem bila raspoložena.

Novembar i blaziranost...

2009-07-09T16:05:00.011+02:00

Nabacila sam neke pesme danas u Winamp-u i samo su preletela sećanja kada je počela Chris Cornell - Scream Taj novembar 2008... Kako bih iznova i iznova ponavljala neke dane. Ali već par meseci se osećam nesposobnom za bilo kakve emocije. Ravnodušna sam na sve i osećaj je super. Znaš kada te ništa ne dotiče, bilo da je dobro, bilo da je loše. Sada mi baš leži pesma EKV - Hladan. Čak sam prestala da bilo kome govorim svoje misli. Zatvaram ih u sebe.

"Pričaj mi o sebi
Pričaj mi šta misliš
Pričaj mi o ljubavi
Hladan
Ja samo želim da sam hladan
Osećam se tako hladan
U tvojim rukama"

Eh, da je u njegovim rukama ne bi bilo tako hladno, al' toliko toga što koči.

Grčki filozofi i zlatno ćutanje...

2009-07-08T16:03:00.009+02:00

E stvarno me zanimaju, al' nešto mi se ne čita ozbiljno štivo po ovoj vrućini. Mislim, nije da sam lenja, al' dođe mi ponekad. Periodi... Tako da od danas dižem ruke, dok me opet ne "ufati".

"Oduševljavaju" me ljudi koji su u stanju da pričaju i pričaju i pričaju, a pritom ništa ne kažu. Zaboravim početak dok dođu do kraja. A suštine nema nigde. I još kada počnu da "sole pamet" šta je dobro za mene, gde grešim... E, u tim trenucima se isključim (kada već ne mogu na finjaka da se sklonim). Usavršila sam tehniku, uspeva na bilo kom uzrastu. Iskomlpeksirani smarači. Neke ljude stvarno treba naučiti ćutanju, izgledali bi pametniji kao takvi.
Baš mi je legla pesma Simple Plan - Shut Up. A da im pustim sledeći put?

Vacant...

2009-07-07T19:51:00.005+02:00

"...your eyes look vacant..." Stih je iz pesme Born in the Flood - Anthem. Kako volim "prazne" oči... Ali ne u smislu da ne umeju da iskažu emocije, već da ih vešto prikrivaju. Oči koje kao da gledaju kroz stvari, zagledane u daljinu, mistične... Mislim da znam par osoba koje imaju "prazne" oči, ovakve kakvim ih opisujem. Inače ne obraćam preterano pažnju na oči kod ljudi, osmeh je moja specijalnost.

EKV...

2009-07-03T13:38:00.005+02:00

Nisam ih volela, možda par pesama, valjda zato što ih nisam razumela. Sve dok juče nisam pustila pesmu "Aut". Nemam pojma zašto me je u trenutku oduševila i uvukla u magiju Ekatarine Velike. To je bio onaj momenat... Znaš kada po prvi put čujes novu nepoznatu pesmu i imaš osećaj da će zbog nje sve da se promeni, e to se isto desilo juče. Haos...

"Ona hoda sama kroz grad,
Misli sve, sve što misli da zna,
To je samo down,
To je ono što se zove aut." ....

...

2009-07-01T22:07:00.003+02:00

INXS - Never Tear Us Apart

Pesma koja je savršena za stanje kada mi nije ni do čega. Tada bih samo da ležim ili šetam po gradu, sama. Ne podnosim ničije prisustvo u tim nedefinisanim momentima...

The Cure can really cure..

2009-06-30T15:12:00.002+02:00

Neverovatna grupa... The Cure... Ovih dana proučavam njihovu diskografiju.
Engleski bend koji je nastao 1976. godine. Svrstavaju ih u post-punk i new wave, neki i u gothic rock. Bend je menjao članove, ali jedini koji je od početka sa njima jeste Robert Smith, gitarista, vokal i pisac pesama. Svira više instrumenata, gitaru, bas, kontrabas, sintisajzer, violinu, flautu i trubu. Smith je popularizovao goth stil, ali kaze "da je jadno to sto se 'goth' stil povezuje sa nazivom The Cure". Njegove pesme, vezane za prve albume, govore o depresiji, usamljenosti i izolovanosti. Zbog toga se definišu kao "goth". Albumom "The Top", bend je sa sumornog i tamnog zvuka prešao na psihodeliju. 26. juna su svirali u Americi u klubu Black Cat. Takmičili su se sa grupom The Smiths. Imaju pesmu za svako raspoloženje i svako doba dana. Šta više reći osim "The Cure can really cure..."

Konfuzija, razočarenje i ostalo...

2009-06-29T15:29:00.006+02:00

Koliko sam se radovala raspustu, toliko je bez veze počeo. I što je najgore, to se ne dešava samo meni. Toliko njih koji kukaju. Bez veze. Odvratan osećaj, kada se nadaš nečemu i u svemu pokušavaš da vidiš dobro, makar i trunku, a nešto te samo sputava i nameće ti loše, i sve gora i gora razočarenja. Kao da namerno ne želi da budem srećna. Zbunjena saaaam. I kako da onda budeš veseo i lepo raspoložen? Šta, večeras treba da izađem i da se, kao, dobro provedem, pored svega što mi se danas desilo... E, ali trudim se. Stvarno. Branim se osmehom. Šta drugo...

Danas slušam Enigmu. Nešto što će da me opusti i makar malo rastereti. Kada već napolju ne mogu da slušam zvuke prirode, barem to mogu na zvučnicima. Bez veze. Otišao je ovaj svet tamo gde nikako nije trebao. Odavno...

Nešto novo...

2009-06-28T17:58:00.002+02:00

Moj prvi blog i prvi post. I blage veze nemam šta da napišem... Za početak da objasnim zašto se zove "Music Love Smile". Zato što te 3 reči određuju moju ličnost. Te 3 reči sam ja.
Muzika, kao nešto što utiče na psihu i osećanja. Svaka pesma nosi svoju emociju i, čoveče, kako ume da u trenutku promeni raspoloženje.
Ljubav, u bilo kom obliku, takođe je veoma značajna u mom životu.
Osmeh, mrzim kada sam neraspoložena. To je jedino što stvarno mrzim. Zato volim da sam okružena veselim ljudima koji su puni životne energije, a ne "emocionalnim vampirima".
To je to za sada. Barem nešto za početak. Heh. :)